Словеначка култура

Словеначка култура

Фото: Култура Словеније

Управо је култура Словеније омогућила становницима ове земље да преживе у свим политичким биткама и коначно пронађу своју државу – суверену, независну и прогресивну. Словенски држављани су у било које вријеме пажљиво чували обичаје и традиције, неговали језик и писани језик и зато су се одвијали као целина, уједињена и уједињена нација.

Књига је извор знања

За становнике Словеније овај израз нису празне речи. Међу свим европским земљама, Словенија је на првом мјесту по броју објављених књига за сваког свог становника, а УНЕСЦО је Љубљани дао право да постане светска престоница књиге у 2010. години.
Становници земље славе Дан културе Словеније 8. фебруара. Поклапа се са даном сећања на Франца Прешерна, песника који је радио у стилу европског романтизма. Становници земље приметили су његова достигнућа, укључујући и у виду награде, која се сваке године додељује за значајна достигнућа у области уметности и културе. Пресернова награда једна је од најпрестижнијих не само у земљи, већ и широм Европске уније.

Архитектонска ремек дела

Разноликост архитектонских стилова огледа се у наслеђу Словеније. Чини се да су посебно изненађујуће сачувани из КСИИ-КСИИИ века, примери романске архитектуре и нешто касније готске грађевине. Градови у мору блистају зградама у ренесансном стилу, што и не чуди: на крају крајева, Италија је са својим величанственим палачама и дворцима најближи морнарски сусед Словеније.
Главне словеначке знаменитости могу се видети и током краћег путовања, јер је земља веома мала по површини, а све удаљености су прекривене за неколико сати доброг пута. Нема сумње коју вреди посетити:

  • Дворац на Бледском језеру, саграђен у 10. веку, на 130-метарској литици на обали. Кула у романском стилу пажљиво је рестаурирана, а са осматрачнице се отвара величанствен поглед на околину.
  • Дворац Богеншперк, чија је изградња почела у првој половини 16. века. Изложба музеја на њеној територији говори о развоју словеначке културе у доба ренесансе.
  • Изграђена током Првог светског рата, руска капела на Вршићу. Саградили су га руски заробљеници у част равноправног апостола кнеза Владимира, а пут до њега данас се зове Руски пут.
  • Мариборска катедрала у част светог Јована Крститеља, саграђена у КСИИ веку. Звоник на 57 метара је заштитни знак једног од најлепших словенских градова.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


*